Partikularni zahtevi narastajućeg ekološkog pokreta nailaze na zid sistemskih problema koji moraju biti artikulisani kroz političku ekologiju pre nego ekološku politiku. Ova publikacija preispituje na koji način razumemo prirodna dobra i naš položaj u ekosistemima, te daje predloge kako usmeriti borbu za njihovo očuvanje, a pritom ne reprodukovati kapitalističke odnose. Smernice se nalaze u konceptima ekološke pravde, jednakog pristupa i javnosti prirodnih dobara. Obrazloženo je nekoliko konkretnih mera, kao što su obustava eksploatacije fosilnih goriva, vodosnabdevanje na neprofitnoj osnovi, upravljanje otpadom na nivou regiona. U radu je dotaknuta diskusija zašto je neophodno zaustaviti proces privatizacije prirodnih dobara, kako na otuđenje odgovoriti participacijom, u kojoj je vezi borba protiv siromaštva sa klimatskim promenama. Na kraju, pritisci na životnu sredinu kao poslednji talas tranzicije iz socijalizma ka kapitalizmu pogođaju možda i najširi obuhvat društvenih slojeva, što ostavlja nadu da je mobilizacijski potencijal za radikalizaciju misli i inteziviranje delanja, snažniji nego ikada.