Efekti stranih direktnih investicija na tržište rada u Republici Srbiji predstavljaju kontroverznu temu, uzimajući u obzir ulogu koju stranih kapital ima u oblikovanju institucionalnog okvira srpske ekonomije i visinu fiskalnih podsticaja namenjenih privlačenju i zadržavanju stranih investitora s jedne strane, i kvaliteta kroz takvu politiku stvorenih radnih mesta s druge strane. Dublja analiza raspoloživih podataka sugeriše postojanje jaza na relaciji javni interes – interes stranog kapitala, što se primarno može objasniti time što strane direktne investicije iz perspektive kreatora javnih politika u Srbiji služe za rešavanje većeg broja makroekonomskih i strukturnih neravnoteža, pri čemu je kvalitet radnih mesta bitan, ali ne i odlučujući faktor u determinisanju politike prema stranim investitorima. Uočeni problemi na tržištu rada i komparativni primeri iz uspešnih posttranzicionih zemalja sugerišu da razvojni efekti stranog kapitala primarno zavisi od nacionalne kontrole nad tim procesom. Otuda, uloga vlade nije da dereguliše i liberalizuje ekonomiju prema interesima stranog kapitala, već da podstiče institucionalne promene koje reflektuju nacionalne interese, unapređuje javne usluge i usvoji razvojne ekonomske politike.