Danas, po ko zna koji put u istoriji, prirodno i kulturno nasleđe se suočavaju sa egzistencijanim izazovima širom planete, kao što su klimatske promene, rapidna i radikalna urbanizacija, konverzija iz analognog u digitalno, političke nestabilnosti, oružani sukobi, jačanje desnice i populističkog narativa. U kontekstu postistine, subjektivni narativi često zamenju­ju objektivne činjenice, značajno utičući na razumevanje, a samim tim i očuvanje nasleđa. Ovo selektivno tumačenje nasleđa odražava se kroz savremene ideološke ili političke agende, koje često zanemaruju istorijsku tačnost. Sve ovo posebno je olakšano u digitalnom dobu u kom živimo, jer se dezinformacije brzo šire, a informacijama se lako manipuliše.

U knjizi „O čemu govorimo kad govorimo o nasleđu”, autorka Sanja Iguman Glušac insistira da ovakvim, rastućim izazovima nisu dorasli isključivi, konzervativni, statični i apolitični pristupi nasleđu jer ne mogu da prate fluidnost, kompleksnost i dinamičnost nasleđa u današnjem svetu. Analizirajući savremene (kritičke) teorije nasleđa kroz ilustrovane primere, ona pokazuje da je nasleđe u svojoj srži političko i disonantno, i da je prihvatanje te činjenice prvi korak ka demokratskom, otvorenom i fleksibilnom korišćenju i upravljanju nasleđem.