Priručnik kritike predstavlja pokušaj da se čitaocima ponudi što obuhvatniji i istovremeno rigorozan sinoptički pogled na pojam kritike, odnosno na mnoštvo „kritika“, koje su ipak međusobno povezane složenim, često nepravolinijskim i podzemnim nitima porodičnih sličnosti. Sedamnaest poglavlja Priručnika čine celinu koju ne treba shvatiti niti kao puko mapiranje različitih značenja niti kao istorijat pojma kritike, već pre kao koordinatni sistem koji se konstituiše kada postavimo pitanje „Šta je kritika?“, i koji ima svoju sinhronijsku osu konceptualnih varijacija na mapi teorijsko-istraživačkih pravaca, kao i svoju dijahronijsku osu postepene evolucije i razgranavanja koncepcija kritike od antike do danas.