Oslanjajući se na nasleđe Praksis škole kao polja angažovane misli, Institut za filozofiju i društvenu teoriju u centar svojih istraživačkih aktivnosti postavlja studije angažovanosti. Fenomeni Praksisa i Korčulanske škole, iznikli na granici dve društvene paradigme XX veka, omogućili su jedinstven prostor da, u slobodnoj i otvorenoj atmosferi, polemišu marksisti i nemarksisti, naučnici socijalističkog Istoka (Lešek Kolakovski, Karel Kosik, Đerđ Lukač, Agneš Heler, Ivan Varga itd.) i kapitalističkog Zapada (Ernst Bloh, Erih From, Jirgen Habermas, Herbert Markuze itd.). Vodeći se njihovim nasleđem, a tragajući za mogućnostima izgradnje humanijeg društva, Institut preduzima misiju da posredstvom studija angažovanosti ustanovi i (o)smisli jedan inkluzivan okvir kritičkog promišljanja najvažnijih problema društva.

Osnovno metodološko polazište jeste shvatanje da su angažovanost i angažovanje heuristički najplodniji pojmovi za proučavanje širokog spektra savremenih oblika društvenog delanja. U osnovi ovakvog istraživačkog pristupa stoji teorijska pretpostavka da je svako angažovanje usmereno ka drugome, te je stoga angažovanost u osnovi društveni fenomen. Stoga pojmove angažovanosti, angažovanja i društvene angažovanosti upotrebljavamo kao sinonime, pozivajući istovremeno na diskusiju o iznesenom shvatanju.

Angažovanost definišemo kao spektar načina na koje građani jednog društva promišljaju vrednosti, norme i pravila sopstvenog delanja koji čine temelj njihovog institucionalnog poretka i celokupne društvene stvarnosti, da bi zatim, na osnovama tog promišljanja, delali. Angažovanost podrazumeva svaku kolektivnu praksu koja se na konstitutivan način odlikuje sledećim „dvostrukim kretanjem“: 1) refleksijom o postojećim društvenim vrednostima, normama i pravilima delanja, te 2) delanjem u pravcu njihove promene ili očuvanja. Ovako definisana, društvena angažovanost ima potencijal da obuhvati razne uže koncepcije (građansku participaciju, proteste, društvene pokrete, aktivizam, intelektualnu angažovanost, građanski otpor, angažovanu umetnost i kulturu, itd.) ali na takav način da differentia specifica svakog od ovih fenomena bude očuvana.

Ključne teme studija

Polazeći od pretpostavke da u savremenim humanističkim i društvenim naukama analitički potencijal pojma angažovanosti do sada nije u potpunosti realizovan, studije angažovanosti se fokusiraju na kompleksan zadatak njegove konceptualizacije i operacionalizacije. Studije angažovanosti su u svojoj osnovi interdisciplinarne i multidisciplinarne. Različita disciplinarna i teorijska zaleđa istraživača, od filozofije, teorije književnosti, studija kulture do politikologije, ekonomije i psihologije, obezbeđuju mnoštvo različitog analitičkog oruđa i perspektiva iz kojih možemo da razumemo, definišemo i, u empirijskom smislu, primenimo koncepciju društvene angažovanosti. U osnovi studija društvene angažovanosti su pitanja:

  • Kako je društvena angažovanost bilo koje grupe moguća u svetlu nesvodljive idiosinkratičnosti pojedinaca? Zašto pojedinci žele da budu deo neke grupe i kako je ta volja ili želja povezana s potencijalima za promenu same grupe, shvaćene bilo kao puki zbir pojedinaca bilo kao osnovna društvena jedinica sa svojim specifičnim kapacitetima;
  • U kojim kapacitetima društveni akteri razmišljaju o normama zajedničkog delanja (kao građani, kao aktivisti, kao „obični ljudi“, kao intelektualci, kao nosioci institucionalizovanih društvenih uloga, itd.)? Da li su te uloge komplementarne ili se sukobljavaju?
  • Kakva je etika društvene angažovanosti? Da li su i kada pojedinci moralno obavezani na socijalno angažovane akte i u čemu leži pravo na dezangažovanje ili neangažovanost?
  • Da li su sveobuhvatne vizije „dobrog društva” neophodne za normativno orijentisano društveno delanje, ili je dovoljno fokusirati se na „konkretna“ pitanja? Da li je društvena angažovanost sredstvo za ostvarivanje dobrog društva ili je pak njegov sastavni deo? Naposletku, da li je moguća društvena angažovanost bez vizije?
  • Kakve su strukturne prepreke i podsticaji za društvenu angažovanost i kakva je teorijska/praktična veza između angažovanosti i političke zajednice?
  • Da li je javno istupanje nužno da bismo govorili o angažovanosti? Može li se uočiti refleksija i delanje spram postojećih vrednosti i normi i u svakodnevnom životu? U kom smislu društvena angažovanost potencijalno potkopava rigidnu podelu između javnog i privatnog?

U postojećoj literaturi o fenomenu angažovanosti može se uočiti tendencija da se ovaj pojam ograniči uglavnom na delanje pojedinaca ili manjih grupa aktera koje za cilj ima „poboljšanje“ postojećih institucionalnih sistema posredstvom reformi, pre negoli delanje koje dovodi u pitanje njihova osnovna načela. Nasuprot ovom relativno uvreženom istraživačkom okviru, cilj naše teoretizacije angažovanosti upravo je da proširi ovo ograničeno značenje pojma kako bi obuhvatio i objasnio mnogo veći spektar normativno orijentisanog društvenog delanja.

Oblasti studija angažovanosti

Pored konceptualizacije angažovanosti, cilj studija je i da razviju složen skup kriterijuma koji će omogućiti mapiranje određenih praktičnih tipova i oblika društvene angažovanosti, kao i da se izvedu analize njihovih formalnih i normativnih karakteristika. Jedan od posebnih ciljeva jeste promatranje pitanja demokratije, razvijanje složenog skupa kriterijuma za razlikovanje onoga što nazivamo tipovima društvene angažovanosti koji „imaju za cilj poboljšanje/radikalizaciju postojećih oblika demokratije“ od onih koji „imaju za cilj njihovo ograničavanje/razgradnju“.

Prepoznajemo četiri istraživačke oblasti kao ključne za studije angažovanosti:

Građanska angažovanost

U fokusu ove istraživačke oblasti stoji širok spektar pitanja u vezi sa društvenim angažovanjem građana odozdo (bottom-up), s ciljem da se formuliše kritičko stanovište o oblicima organizovanja, efektima i potencijalima za društvene promene ovih formi angažovanja.

  • Ispitivanje globalnih i lokalnih konteksta (ne)angažovanja građana, uzroka i istorije angažovanosti
  • Klasifikacija i konceptualizacija različitih oblike društvene angažovanosti sa bottom-up karakteristikama, uključujući grasroots formalne i neformalne organizacije, nove društvene pokrete, građanske proteste i nevladine organizacije.
  • Analiza struktura različitih oblika angažovanja građana, prvenstveno u pogledu načina njihove organizacije (vertikalne i horizontalne), dinamike (kratkoročne i dugoročne aktivnosti, planiranje i efekti), opsega (mala, srednja, velika i masovna angažovanja), te, naposletku, razmatranje mehanizama i ciljeva artikulacije ovih formi angažovanosti.
  • Razmatranje i procenjivanje uticaja različitih oblika angažovanja građana: njihov kapacitet za stvaranje prostora refleksije o društvenim problemima i artikulisanje rešenja, njihov uticaj na javno mnjenje i potencijal za promenu postojećih odnosa moći.

Javna angažovanost

Oblasti javne angažovanosti pristupa se sistematičnim istraživanjem „performativne” dimenzije angažovanja u javnom prostoru. Analiziraju se strategije i prakse predstavljanja kojima se u svojim javnim istupanjima priklanjaju intelektualci, političari i mediji, kako bi se procenio njihov kapacitet da mobilišu (ili demobilišu) javnost oko pitanja od zajedničkog interesa.

  • Praćanje uloge i uticaja intelektualaca, političara i medija u javnosti.
  • Formulisanje novih teorijskih uvida u kapacitete aktera da mobilišu ili demobilišu javnost kroz ispitivanje skupova reprezentativnih slučajeva, sa posebnom fokusom na funkciju intelektualaca kao društvenih glasnogovornika, na dijalektički i međusobno konstitutivni karakter odnosa društvenog angažovanja i politike, te na ulogu medija u definisanju pitanja od javnog značaja i omogućavanju angažovanosti „publike”.
  • Procena potencijalnosti starih i novih oblika intelektualne, političke i medijske (digitalne) angažovanosti i razmatranje uslova njihove primenljivosti u različitim kontekstima.
  • Istraživanje odnosa umetnosti i najšire shvaćenog polja kulture i društvene angažovanosti, pogotovo uloga ovih prvih u mogućoj proizvodnji novih perspektiva i vizija društva.

Naučna angažovanost

U sklopu ove oblasti analiziraju se različiti oblici društvene angažovanosti koji se fokusiraju na proizvodnju i diseminaciju znanja. Time se nastoje obuhvatiti i različiti aspekti angažovane filozofije/teorije, angažovanih (društvenih) nauka i angažovanih istraživačkih i obrazovnih praksi.

  • Kritičko promatranje postojećih tendencija i ideologija u procesu stvaranja znanja, njegovoj cirkulaciji i diseminaciji unutar akademske, stručne i obrazovne zajednice i javnosti. Istraživanje lokacija i praksi angažovanja na formalnom i neformalnom nivou i otkrivanje strukturnih i kontingentnih prepreka pristupu i učešću u stvaranju znanja i društvene kritike.
  • Identifikovanje i konceptualizovanje postojećih modela i stilova angažovanja u okviru diskursa znanja, sa posebnim fokusom na to kako se u savremenosti radikalno preoblikuje društvena uloga univerziteta i posledice takvog preoblikovanja.
  • Ukazivanje na nove tendencije teorijskog angažovanja i omogućavanje vidljivosti angažovanim istraživačkim i obrazovnim praksama.

Angažovanost u svakodnevnom životu

Fokus na privatnim aspektima društvenog angažovanja sa ciljem razotkrivanja dinamike dominacije, podređenosti i otpora u svakodnevnom životu, usredsređujući se konkretno na to kako prakse društvenog angažovanja utiču ili mogu uticati na raznolike društvene uloge i kako ove uloge diferencijalno konstituišu društvene aktere građanske, naučne i javne angažovanosti.

  • Analiza dihotomije privatno/javno i traganje za najprikladnijim pristupima kritičkog sagledavanja ove dihotomije, s posebnim osvrtom na pojam zajedničkog.
  • Ispitivanje postojećih empirijskih podataka o preprekama za aktivno društveno angažovanje određenih društvenih slojeva, posebno onih ustanovljenih na temelju roda, klase, rase, religije i sl.
  • Analiza angažovanih aktera: afektivna i emocionalna dimenzija angažovanja, proživljena iskustva i biografije, vrednosti kojima teže akteri, motivi koji ih vode u tom vidu društvenog delanja, te resursi koje poseduju.
  • Integrisanje privatne dimenzije svakodnevnog života u šire razumevanje društvene angažovanosti i otkrivanje različitih opstrukcija s kojima se društveno angažovani akteri suočavaju u nastojanjima da ostvare društvenu promenu.
  • Poseban fokus na rodne politike i njihove uloge u o(ne)mogućavanju svih oblika angažovanosti