Radna snaga tretira se kao generator razvoja društva u celini, kao kontingent na kome počiva ekonomska i demografska vitalnost. Iz tog razloga, ova tema je u žiži istraživača različitih profila i predmet nacionalnih institucionalnih rešenja. Istraživanje je usmereno na identifikaciju prostornih paterna i razumevanje lokalnih karakteristika radne snage, kao i tumačenje njihove uzročnosti. Koncipirano je tako da istovremeno tretira potencijal radne snage na lokalnom nivou u Srbiji, kao i stepen njene iskorišćenosti, kroz analizu obima, strukture (pol, starost, aktivnost, delatnost, nivo obrazovanja) i elemenata u oblasti zapošljavanja (ponude i potražnje radnih mesta). Izvedena tipologija opština je ukazala na prostore sa „slabim“ i „jakim“ potencijalom radne snage na kojoj su zasnovane smernice za prevazilaženje problema na lokalnom tržištu rada, u cilju dostizanja izbalansiranog razvoja lokalnih sredina.