Uroš Ćemalović

Ime i prezime
Uroš Ćemalović

Afilijacija

Institut za evropske studije – viši naučni saradnik

Kratka biografija

Uroš Ćemalović je viši naučni saradnik, ekspert za pravo Evropske unije, pravo intelektualne svojine, ekološko pravo i javnu upravu, sa dvodecenijskim iskustvom u privatnom i javnom sektoru. Doktorirao je (2010) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Strazburu, odbranivši tezu iz oblasti prava intelektualne svojine, a završio je i master studije iz oblasti javne uprave (Paris Dauphine) i prava EU (Nancy 2). Radio je kao pravni ekspert i stručni konsultant različitih međunarodnih organizacija (EU, UNDP, OEBS, Svetska banka), a zastupao je i savetovao brojne domaće i međunarodne kompanije (Sanofi, Microsoft, SPI Pharmaceuticals). U Narodnoj skupštini Republike Srbije (2007-2013) bavio se usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Bio je gostujući profesor na više univerziteta u Evropi (LUISS Rim, Katolički univerzitet u Lilu, Novi bugarski univerzitet), a tokom 2018. godine je, na Katedri za evropsko pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu, rukovodio naučnim projektom o transformaciji nacionalnog normativnog okvira u oblasti prava intelektualne svojine tokom procesa pristupanja EU. Od januara 2022. rukovodi međunarodnim projektom „Environmental Legislation and Sustainable Economic Development – the State of Play in Serbia and Experiences of the Croatian EU Membership”. Objavio je četiri knjige i više od 40 naučnih radova, na engleskom, francuskom i srpskom jeziku, u različitim publikacijama objavljenim u SAD, Francuskoj, Poljskoj, Hrvatskoj i Srbiji. Govori engleski i francuski jezik.

Apstrakt projekta

Naziv istraživanja: Digitalizacija i pravo intelektualne svojine – ka inkluzivnijim poslovnim modelima

Sažetak istraživanja: Udvojeno dejstvo digitalne transformacije, sa jedne, i postojećih modela pravne zaštite intelektualne svojine, sa druge strane, do sada je pokazalo velike rizike za perpetuiranje (pa i pogoršavanje) postojećih socijalnih razlika, uz prateće rizike koje donose koncentracija društvene i ekonomske moći, suzbijanje konkurencije i ojačavanje monopola. Istraživanje nastoji da dokaže da, uz osmišljavanje, pravno regulisanje i sistemsku podršku novim poslovnim modelima, digitalizacija i primena inovativnih javnih politika u oblasti privrede mogu da dovedu do smanjivanja socijalnih razlika i veće uključenosti društvenih grupa koje su, do sada, retko ili sporadično imale koristi od postojećeg regulatornog okvira. Polazeći kako od postojećih naučnih uvida, tako i od potreba društva u Srbiji, ovaj predlog istraživačkog projekta ima dva osnovna cilja. Prvi cilj istraživanja je da pruži sveobuhvatan naučni uvid u načine na koje fenomen digitalne transformacije funkcioniše u okvirima postojećeg pravnog režima zaštite prava intelektualne svojine, sa posebnim fokusom na mogućnost uvođenja inkluzivnijih poslovnih modela. Na osnovu tako ostvarenih uvida, drugi cilj istraživanja je da predloži naučno zasnovane elemente javnih politika u oblasti javne uprave i privrede; cilj ovih javnih politika je razvoj inovativnih poslovnih modela, koji bi uvažavali postojeća prava intelektualne svojine, očuvali prednosti digitalne transformacije, a pritom poštovali principe inkluzivnosti i socijalne pravednosti. Budući da pravo EU, kao glavni izvor normativnih rešenja u Srbiji, retko i sporadično tretira odnos digitalne transformacije i intelektualne svojine, a posebno uzimajući u obzir da su, i na evropskom nivou, javne politike koje teže inkluzivnim poslovnim modelima u ovoj oblasti tek u začetku, svrha istraživanja je da predloži rešenja koja bi bila odmah primenjiva u Srbiji, pritom ne narušavajući postojeći nivo usklađenosti sa pravom EU.