ČEMU JOŠ OBRAZOVANJE? 3

(VIZIJA KONFERENCIJE)

Humanizam, posthumanizam, anti-humanizam: obrazovne perspektive

Razumevanje trenutnog stanja u ljudskoj i obrazovnoj istoriji iziskuje razmišljanje o mnoštvu važnih pitanja. Da li se dramatično promenio svet ili se promenilo naše viđenje sveta? Kada govorimo o izmenjenom svetu, da li je reč o stanju čoveka (conditio humana), našem viđenju čoveka (imago hominis), ili oboma? Živimo li već u posthumanom dobu ili u dobu posthumanizma? Kakav uticaj posthumanistička paradigma ima, a kakav bi mogla ili trebalo da ima, na obrazovnu teoriju i praksu?

Ako je obrazovanje tradicionalno posmatrano kao sinonim za humanizaciju, ono što objedinjuje humanističke i neohumanističke ideale kao njihova osnova i ključna inspiracija, da li to znači da će, sa predviđenom transformacijom čoveka, i obrazovanje biti izmenjeno? Predstavlja li posthumano obrazovanje zapravo kraj čovečnosti kakvu poznajemo? Da li kritike i sugestije koje izrastaju iz antihumanizma, transhumanizma, metahumanizma i posthumanizma u suštini poriču ideju (i dalje) aktuelnog obrazovanju ili obrazovanje zapravo može da kroz svoje prakse apsorbuje ove nove sile kako bi nastavilo svoju drevnu misiju i smisao? Postoji li drugi način i, ako da, šta bi on bio? Šta je zapravo misija posthumanog obrazovanja? Kako bi ono izgledalo, tj. kako ono izgleda? Kako funkcioniše u praksi? Koje tehnike, strategije i pedagogije ono može koristiti kako bi ostalo verno svojim osnovama i svojoj viziji? Kakve ciljeve ono ima? Šta nastoji da očuva ili uništi u pogledu humanističkih ideala? Da li decentriranje vizije obrazovanja od ljudskog ka jednakom uključivanju drugog – ili više-od–ljudskog sveta iziskuje blagu ili temeljnu reviziju kurikuluma? Zahteva li to otvorenu debatu oko pitanja mesta i uloge pedagogije i obrazovanja u svim njihovim oblicima? Koji su izazovi i potencijalne opasnosti? Odgovor na ova pitanja, naravno, zavisi od našeg razumevanja humanizma i posthumanizma, kritike koja okružuje oba koncepta, i onoga što smatramo da obrazovanje jeste ili bi trebalo da bude. Uputili smo poziv globalnoj akademskoj i nastavnoj zajednici da podnesu sažetke izlaganja za konferenciju koja će pružiti teorijske, filozofske, sociološke, praktične uvide i refleksije o ovim i srodnim pitanjima.