U ovoj publikaciji Adriana Zaharijević je pisala o položaju žena u Srbiji i političkim pretpostavkama o promeni tog položaja. Polazi se od osnovnog uverenja da u društvu koje gaji nejednakost, njegovi članovi i članice postaju priviknuti na stav o poželjnosti nejednakosti, a to se uverenje dalje smešta u kontekst neravnopravnosti žena i muškaraca. Žene se u ovoj analizi ne razumevaju uniformno, već sinhronijski i dijahronijski, što se odražava i na propitivanje empirijskih podataka o stanju žena i muškaraca u našem društvu – u kontekstu obrazovanja, platnih razlika, diskriminacije žena na tržištu rada, „prirodnih“ obaveza u domaćinstvu, nataliteta i nasilja.