Ovogodišnji skup Holokaust: nasleđe fašizma posvećen je nastojanju da se prikaže i protumači mehanizam, ili mehanizmi, na osnovu kojih je Treći Rajh prepoznavao i diskriminisao one druge koji nisu odgovarali njegovoj slici poželjnog ili uopšte čoveka dostojnog života. Bilo da je reč o rasno degradiranim, ideološki ili seksualno „pogrešno“ orijentisanim, „profesionalnim kriminalcima“, „asocijalinima“ ili „lenjima“, duševnim bolesnicima, beskućnicima ili prosjacima, pacifistima i emigrantima ili alkoholičarima i prostitutkama, svi oni nisu bili dostojni, u boljem slučaju, postojanja u javnom prostoru uzorne države, a u gorem, na licu sveta.

Za sve njih je postojala posebna oznaka u vidu trougla izrađenog od tkanina različitih boja, koji su se kačili na jakne ili pantalone zatvorenika u logorima i na taj način olakšavali čuvarima njihovo raspoznavanje i odgovarajuće postupanje. Ta brižljiva kategorizacija svedoči o volji za preciznim određenjem granica onih koji zaslužuju da žive i onih Drugih. Potonji podležu isprva teorijskoj osudi, a onda i običajnim, pa potom i pravno organizovanim državnim progonima. Koju potrebu su takva ekskluzivistička ophođenja zadovoljavala i koju, možda, i danas zadovoljava? Ko i na osnovu čega je odlučivao, i odlučuje, u igri društvenog uključivanja i isključivanja? Kakva se opravdanja mogu ponuditi, i kakva su nuđena, za diskvalifikovanje čitavih socijalnih grupa? I kakvo je moguće teorijsko osporavanje takvih činova, a kakva tek moguća praktična odbrana od njih? Na sva ta i pitanja skopčana sa njima pokušaćemo da odgovorimo kroz tri predavanja, jednu raspravu, jedan školski čas i jednu ispovest nekoga ko je bio žrtva te fanatično dosledne i pogubne logike isključenja…

Program možete preuzeti ovde.