Šta je materijalizam?

Kako filozofija sagledava odbojno, potisnuto, kolonizovano ili periferno u sopstevnoj istoriji? Od Hajdegera do Altisera, taj pokret je uvek delovao isto: ili se radilo o oporavku bića od redukcije na “puko prisustvo” ili o ponovnom pronalasku nekog “podzemnog toka” materijalizma koji odoleva transcendenciji, onog potusnutog koje je nasuprot metafizici. Teškoća sa ovim pristupom leži u neizbežnom dijalektičkom obrtu: kada god je nešto definisano kriz opoziciju sa nečim drugim, to dvoje se uvek nalaze u odnosu dijalektike gospodara i roba koja narušava čiste granice između tlačitelja i potlačenog. Ne možemo jednostavno negirati meetafiziku a ne pretpostaviti je i tako joj dozvoliti da nastavi da postoji.

Da li je moguće napraviti protocol za čitanje istorije filozofije koji bi izbegao ovakav dijalektički obrt? U ovom predavanju se tvrdi da to jeste moguće, dokle god razumevanje materijalizma nije puko, odnosno primarno, prkošenje metafizici, već radije uspostavljanje performativne I kvir etike.

Dimitris Vardulakis je professor filozofije na Univerzitetu Zapadni Sidnej. Neki od njegovih naslova su Freedom from the Free Will: On Kafka’s Laughter (2016); Spinoza, the Epicurean: Authority and Utility in Materialism (2020); The Ruse of Techne: Heidegger’s Magical Materialism (2024); and The Agonistic Condition: Materialism and Democracy (2025). Ko-urednik je edicije Incitements” (Edinburgh University Press) i časopisa Philosophy, Politics and Critique. Trenutno je na mestu podpredsednika Saveta za Humanistiku, umetnosti i društvene nauke, a bio je rukovodioc Australazijskog društva za kontinentalnu filozofiju.