U sklopu projekta Prizma / IMAGINATION („Zamišljanje nacije: srpski nacionalni narativi u sporu (XX–XXI vek)“), koji se realizuje na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu (2024–2027) uz finansijsku podršku Fonda za nauku Republike Srbije, organizuje se serija predavanja na kojoj istraživači i istraživačice projekta predstavljaju rezultate svojih istraživanja i otvaraju diskusiju o načinima na koje se nacionalni narativi oblikuju, osporavaju i menjaju u dugom trajanju XX i XXI veka.

Predavanje se bavi transformacijama srpskog nacionalnog identiteta i njegovim političkim učincima u savremenom periodu, sa posebnim fokusom na vezu između unutrašnjih promena u državnom polju i spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije. U prvom delu predavanja biće analiziran period od 2000. do 2025. godine, kao faza u kojoj nacionalni identitet prolazi kroz dve ključne transformacije: od normativne stabilizacije i institucionalne sedimentacije u postoktobarskom periodu, ka njegovoj kasnijoj rutinizaciji i upotrebi kao fleksibilnog resursa svakodnevnog upravljanja. Posebna pažnja biće posvećena promeni njegove funkcije: od mobilizacionog instrumenta tokom devedesetih ka implicitnoj, ali trajnoj legitimacijskoj infrastrukturi države, koja omogućava amortizaciju društvenih tenzija i upravljanje političkim protivrečnostima bez stvaranja strukturnih uslogva da iste budu razrešene.

U drugom delu predavanja razmatraće se način na koji takav transformisani nacionalni identitet oblikuje međunarodno pozicioniranje Srbije. Polazeći od kritičkog socijalno-konstruktivističkog pristupa, biće pokazano kako savremena spoljna politika Srbije počiva na spoju dve međusobno povezane logike: ideje srpske izuzetnosti, zasnovane na autopercepciji zemlje kao aktera sa posebnom istorijskom i geopolitičkom ulogom, i nastojanja da se u savremenim globalnim okolnostima oponaša jugoslovenska nesvrstana pozicija. U tom svetlu, takozvana neutralnost Srbije tumači se kao protivrečna i „šuplja“ forma spoljnopolitičkog pozicioniranja, koja ne obezbeđuje stvarnu autonomiju, već funkcioniše kao simbolički okvir za upravljanje ograničenim manevarskim prostorom države u međunarodnim odnosima. Hipoteza je da transformacije nacionalnog identiteta i spoljnopolitička strategija Srbije ne predstavljaju odvojene procese, već dve međusobno povezane dimenzije iste istorijske i političke konfiguracije.

Ivica Mladenović je viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Bavi se političkom sociologijom, istorijom političkih ideja i analizom odnosa između države, klasnih odnosa i nacionalnog identiteta.

Filip Balunović je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Bavi se savremenom političkom teorijom, političkom filozofijom i analizom spoljne politike, sa posebnim fokusom na postsocijalističke i postjugoslovenske kontekste.