05-07. oktobar, 2022. godine.

Organizator: EduLab, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija.

Mesto: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45, Beograd, Srbija.

Učešće: uživo (ukoliko epidemiološka situacija dozvoli).

Rozi Braidoti, Univerzitet u Utrehtu, Holandija

Stefan Lorenc Sorgner, Džon Kabot Univerzitet iz Rima, Italija

Kerol Tejlor, Univerzitet u Batu, UK

Razumevanje trenutnog stanja u ljudskoj i obrazovnoj istoriji iziskuje razmišljanje o mnoštvu važnih pitanja. Da li se dramatično promenio svet ili se promenilo naše viđenje sveta? Kada govorimo o izmenjenom svetu, da li je reč o stanju čoveka (conditio humana), našem viđenju čoveka (imago hominis), ili oboma? Živimo li već u posthumanom dobu ili u dobu posthumanizma? Kakav uticaj posthumanistička paradigma ima, a kakav bi mogla ili trebalo da ima, na obrazovnu teoriju i praksu?

Ako je obrazovanje tradicionalno posmatrano kao sinonim za humanizaciju, ono što objedinjuje humanističke i neohumanističke ideale kao njihova osnova i ključna inspiracija, da li to znači da će, sa predviđenom transformacijom čoveka, i obrazovanje biti izmenjeno?

Predstavlja li posthumano obrazovanje zapravo kraj čovečnosti kakvu poznajemo? Da li kritike i sugestije koje izrastaju iz antihumanizma, transhumanizma, metahumanizma i posthumanizma u suštini poriču ideju o (i dalje) tekućem obrazovanju ili obrazovanje zapravo može da kroz svoje prakse apsorbuje ove nove sile kako bi nastavilo svoju drevnu misiju i smisao? Postoji li drugi način i, ako da, šta bi on bio? Šta je zapravo misija posthumanog obrazovanja? Kako bi ono izgledalo tj. kako ono izgleda? Kako funkcioniše u praksi? Koje tehnike, strategije i pedagogije ono može koristiti kako bi ostalo verno svojim osnovama i viziji? Kakve ciljeve ono ima? Šta nastoji da očuva ili uništi u pogledu humanističkih ideala? Da li decentriranje vizije obrazovanja od ljudskog ka jednakom uključivanju drugog – ili više-od–humanoidnog sveta iziskuje blagu ili temeljnu reviziju kurikuluma? Zahteva li to otvorenu debatu oko pitanja mesta i uloge pedagogije i obrazovanja u svim njihovim oblicima? Koji su izazovi i potencijalne opasnosti?

Odgovor na ova pitanja, naravno, zavisi od našeg razumevanja humanizma i posthumanizma, kritike koja okružuje oba koncepta, i onoga što smatramo da obrazovanje jeste ili bi trebalo da bude.

Upućujemo poziv globalnoj akademskoj i učiteljskoj zajednici da podnesu sažetke izlaganja za konferenciju koja će pružiti teorijske, filozofske, sociološke, praktične itd. uvide i refleksije o ovim i srodnim pitanjima.

Podstičemo raznorodne priloge iz širokog okvira tema koji razmatraju perspektive obrazovanja u kontekstu humanizma, posthumanizma, de-humanizma i srodnih pristupa kao što je novi materijalizam, uključujući i radove sa posebnim fokusom na ekološke i tehnološke apsekte ove problematike. Moguće teme obuhvataju, ali se ne ograničavaju na, sledeće probleme:

1. Digitalne pedagogije
2. Tehno utopija i distopija
3. Rizomatski modeli učenja
4. Novi etički pristupi obrazovanju
5. Kritičke, istorijske i dekolonizacijske perspektive i prakse
6. Pedagogije mesta, prostora i okoline
7. Telo i pokret u edukaciji
8. Relacione ontologije i epistemologije
9. Globalno i lokalno građanstvo
10. Difraktivna imaginacija/imaginarijum
11. Umetnička imaginacija, umetnost i književnost u pedagogiji
12. Materijali/materijalnost u edukaciji
13. Moral i/u edukacija/i
14. Nove kulture i zajednice u edukaciji
15. Kreiranje više-od-ljudskog sveta, ekologija i školstva

Konferenciju organizuje EduLab – Laboratorija obrazovnih strategija Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Prijave za konferenciju treba slati elektronskom poštom na sledeću adresu: wseconference@instifdt.bg.ac.rs najkasnije do 1. juna 2022. godine.

*Molimo vas da dodate navedenu e-mail adresu na listu bezbednih kontakata.

Zvanični jezici konferencije su engleski i srpski.

Forme izlaganja su pojedinačne ili ko-autorske prezentacije.

Izlaganje ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta.

Ljubazno vas molimo da naslovite vaše elektronsko pismo na sledeći način: „APP Prezime podnosioca“. Potpuni prilog, u .doc, .docx ili .pdf formatu (font Times New Roman, veličina 12, dupli prored), mora da sadrži:

• Sažetak (do 350 reči), uključujući naslov i ključne reči (do 10).
• Kratku biografiju (do 200 reči), uključujući ime i prezime, afilijaciju (navesti ukupnu hijerarhiju afilijacije) i e-mail adresu svakog od autora koja može biti navedena u knjizi apstrakata.

Sažetak i biografiju treba poslati kao zasebne dokumente, a apstrakti treba da budu spremni za anonimne recenzije.

Primena raznih umetničkih oblika u različitim disciplinama i obrazovnim kontekstima često stvara dragocena obrazovna iskustva. Uprkos tome što mnogi autori (npr. Djui) navode vrednost umetnosti u obrazovanju, umetnički oblici izražavanja i angažovanja su i dalje periferni, pa čak i obezvređeni u redovnom, a posebno u visokom obrazovanju. Iz tog razloga, a i zbog činjenice da mnogi pedagozi, posebno oni koji istražuju posthumane pedagogije i pedagogije više-od-čoveka, primenjuju umetnički izraz u svojoj praksi, predlažemo autorima da, uz svoje apstraktne prijave, dostave i kreativne umetničke forme. Ovakve forme bi predstavljale primer onoga što radite u svojoj obrazovnoj praksi ili mogu biti nezavisno umetničko delo koje povezujete sa temom konferencije uz vrlo kratko obrazloženje.

Stoga, pozivamo vas da dostavite fotografije, kratke video ili zvučne zapise u trajanju do 3 minuta sa naslovom, izjavom o autorskim pravima i kratkim opisom do 100 reči koje se odnose na vašu obrazovnu praksu, temu konferencije i/ili vaš rad. Imajte na umu da dostavljene datoteke mora ili da kreira autor koji ih šalje ili da je autor koji ih šalje prethodno dobio autorska prava i/ili dozvolu za korišćenje datoteka. Ovi kreativni rezultati će biti deo digitalne izložbe koja će pratiti konferenciju.

*Ukoliko je moguće, fotografije i video snimci bi trebalo da budu u razmeri 16:9 sa rezolucijom od 1920×1080 piksela.

Za ovu konferenciju ne postoji kotizacija. Programski odbor konferencije će izabrati izlagače na osnovu podnesenih sažetaka izlaganja. Knjiga sažetaka će se objaviti pre konferencije i distribuirati tokom nje. Članci koji proizađu iz konferencije naknadno će se podnositi i, u zavisnosti od njihovog kvaliteta, objaviti u periodičnim publikacijama ili zborniku radova renomiranog izdavača.

Obezbeđeno je osveženje tokom trajanja konferencije.

Rok za prijavu: 1. jun 2022. godine.

Obaveštenje o prihvatanju prijave: 15. jun 2022. godine.

Datumi konferencije: 05-07. oktobar 2022. godine.

Za sva pitanja, pišite nam na adresu: wseconference@instifdt.bg.ac.rs.