Uprkos nedavnom napretku u njenoj formalizaciji, termodinamika je i dalje zbunjujuća kao i oduvek. Ne zbog nekog suptilnog tehničkog pitanja, već zato što je donekle ortogonalna modusu operandi drugih prečišćenih fizičkih teorija sa dobro definisanim obimom. S jedne strane, određeni specifični sistemi od istorijskog značaja poštuju i definišu zakone termodinamike. S druge strane, termodinamika služi kao spremište narativa koji omogućavaju naučnicima da se, u korist holističkih pogleda, odreknu strogog redukcionizma. Dakako, , oba ova pristupa korporacije mogu preuzeti ne bi li svoje prakse predstavile kao ekološki opravdane. Stoga ću u poslednjem delu razgovora zagovarati oblike „termodinamičkog osnaživanja“ koji nas navode da preispititamo ulogu stručnjaka u društvu, kao i oblik naučnog dijaloga.

Matteo Polettini je istraživač teorijske fizike na Univerzitetu u Luksemburgu, gde proučava različite teme iz neravnotežne statističke mehanike. Takođe učestvuje u aktivnostima „male savremene naučne zajednice“ (https://scienceground.it/en), grupe posvećene otvorenoj diskusiji o nauci i društvu.