BUDUĆNOST VEŠTAČKE INTELIGENCIJE (AI): DRUŠTVENI I KULTURALNI ASPEKTI
Onlajn ciklus predavanja

Bruno Granše (Karlsruhe Institute of Technology)
Budućnost veštačke inteligencije i njena sadašnja prisutnost – razumevanje konceptualne transferencije i problema orijentacije

Budućnost veštačke inteligencije zavisi od toga kako se kreira, trenira, reguliše, koristi i uvodi u naš životni svet, kao i od toga kako se dozvoljava da utiče na naše trenutne odluke i akcije. Drugim rečima, budućnost veštačke inteligencije uslovljena je njenim prisustvom u sadašnjosti. Ovo prisustvo je problematično: najveći deo savremenog fenomena veštačke inteligencije i njenog uticaja je, zapravo, njena budućnost koja se manifestuje u formi očekivanja, najava, obećanja, itd. Veštačka inteligencija je u značajnoj meri prisutna u modusima „kao da“ i „još ne, ali neizbežna“. Međutim, stvarno prisustvo veštačke inteligencije, njena distribucija, implementacija i način na koji već strukturira naš svakodnevni život, iznenađujuće je odsutno u u smislu naše svesnosti. Ovo nedefinisano prisustvo fenomena veštačke inteligencije koreni se u njenom problematičnom konceptualnom prisustvu: sistemi sa funkcijama veštačke inteligencije nisu opšte poznati i razumljivi, ni tehnički, ni u smislu njihovih implikacija na naš svet.

Ono što fenomen veštačke inteligencije predstavlja, kao i to kome i kada (tj. različite prisutnosti veštačke inteligencije), zavisi od odgovarajućeg razumevanja ovog fenomena, a interpretacija je uglavnom metaforička (oslanjajući se na Ničea, Blumenberga, Lakofa). Pokušavamo da razumemo novi fenomen veštačke inteligencije kroz transferenciju etabliranih koncepata. Razumevanje usmerava akcije, metafore usmeravaju razumevanje, ali konceptualna transferencija metafora zahteva orijentaciju, tj. potrebna joj je inteligentna selekcija smisleno prenosivih i neprenosivih aspekata.

Ukoliko je orijentacija otežana, neadekvatni delovi značenja mogu se transferovati na ciljni objekat i izmeniti njegovo razumevanje, što onda uzrokuje drugačije i možda neadekvatne akcije. To se može pokazati na primeru same inteligencije (latinski: inter-legere znači birati između i ručno uzimati). Konceptualna transferencija „inteligencije“ na IT sisteme je izuzetno upitna kada se radi o orijentisanju adekvatnih akcija u radu sa veštačkom inteligencijom. Koliko god (ne)adekvatne ili (ne)podobne, dominantne upotrebe određuju sadašnje prisustvo, a time i budućnost AI.

Bruno Gransche je filozof na Institutu za tehnološku budućnost na Karlsrue Institutu za tehnologiju (Nemačka) od 2020. Radi kao naučnik/vodeći istraživač (PI) u oblastima filozofije tehnologije i etike, društveno-tehničkih kulturalnih tehnika i anticipativnog mišljenja fokusirajući se, između ostalog, na veštačke asistente, mašinsko učenje, deljenu autonomiju i digitalnu kolonizaciju životnog sveta. Naučni je saradnik na Fraunhofer institutu za istraživanje sistema i inovacija ISI u Karlsrueu (Nemačka), gde je radio kao filozof i stručnjak za predviđanje u periodu od 2009. do 2016. godine.

Ovo predavanje je deo onlajn ciklusa predavanja Budućnost veštačke inteligencije (AI): Društveni i kulturalni aspekti. U ciklusu učestvuju međunarodne stručnjaci koji će govoriti o filozofiji veštačke inteligencije, AI i post-digitalnoj estetici, kulturnim uticajima AI, AI (u) umetnosti, ne-ljudskoj agentnosti, društvenim transformacijama vođenim veštačkom inteligencijom i, generalno, našoj koegzistenciji sa veštačkom inteligencijom i digitalnim tehnologijama u svim aspektima svakodnevnog života. Ciklus organizuje Laboratorija za digitalno društvo [DigLab] Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.