Adrián Scribano – Nada kao društvena promena i nadajuće prakse 

U kontekstu u kojem se čini da se planeta nalazi u kritičnom stanju usled različitih faktora, kao što su glad, ratovi i posledice klimatske katastrofe, nadajuće prakse su individualne i/ili kolektivne radnje koje pretpostavljaju, grade ili omogućavaju iskustvo nade. Ovo izlaganje teorijski rekonstruiše pojam nade kao društvene promene, a nadajuće prakse kao teorijsko sredstvo za razumevanje načina na koji one menjaju iskustva stvaranja „polisa” i preoblikuju zajedničko i političko. Argumentacioni pristup je sledeći: a) sociologija nade se razjašnjava kao teorijska pozadina za dalji razvoj; b) sumiraju se pojedini pristupi koji su korišćeni u proučavanju nadajućih praksi; c) razvija se nekoliko ključnih pojmovnih dimenzija za razumevanje nadajućih praksi; d) zaključuje se predlogom da se nadajuće prakse i njihova uloga ispitaju u kontekstu konstituisanja zajednice. Na kraju, predavanje iznosi nekoliko važnih predloga za započinjanje razgovora o zajedničkosti kao alternativi užasu. 

Adrián Scribano je glavni istraživač u Nacionalnom naučnom i tehničkom istraživačkom savetu Argentine (CONICET). Doktorirao je na Univerzitetu u Buenos Ajresu (2003), a zvanje doktora honoris causa dodelio mu je Nacionalni univerzitet Altiplana u Punu, Peru (2020). Direktor je Latin American Journal of Studies on Bodies, Emotions and Society i rukovodi Studijskom grupom za sociologiju emocija i tela pri Istraživačkom institutu „Gino Germani”, Fakultet društvenih nauka, Univerzitet u Buenos Ajresu. Takođe je chercheur associé u LEIRIS-u (Laboratoire d’études interdisciplinaires sur le Réel et les imaginaires sociaux) na Univerzitetu Paul-Valéry Montpellier 3 (odsek za sociologiju). Obavlja i funkciju direktora Centra za istraživanja i sociološke studije (CIES: Estudiosociologicos.org) i predsednik je Međunarodne mreže sociologije senzibilnosti, kao i RC 58 (Društvo i emocije) odeljka Međunarodne sociološke asocijacije (ISA).