Aktuelne teorije usvojene i ugrađene kognicije naglašavaju da se kognitivni procesi odvijaju kroz interakciju osobe sa okruženjem: uređajima, sveskama, foto albumima, drugim ljudima i zajednicama. Traumatska interpersonalna i politička iskustva povlače za sobom svesne i nesvesne promene u ovim odnosima, koje se medicinski mogu okarakterisati kao manifestacije mentalnih poremećaja. Kroz seriju fenomenoloških intervjua sa političkim migrantima, pokazujem da su bolna politička iskustva depresivna iskustva u svom pravom smislu, a ne samo „društveni kontekst bolesti“. Shodno tome, stručnjaci za mentalno zdravlje treba da pažljivo razmotre ovo iskustvo i da ga tretiraju kao prvi prikaz mentalnog poremećaja.