Knjiga dosledno razobličava osnovne premise o sticanju znanja i njegovoj ulozi u društvu, istovremeno se oslanjajući i na nasleđe i na savremene teorije obrazovanja. Autor demontira ustaljene „narative“ o obrazovanju, ističući potrebu za promišljanjem složenosti obrazovnog procesa. U tom smislu, ova knjiga se može doživeti i kao obnovljeni i stalno otvoreni poziv na kritičko sagledavanje statusa obrazovanja i obrazovnih strategija. Podsticaj na temeljnu reviziju uloge i značaja obrazovanja u društvu pritom niukoliko ne sugeriše odustajanje od nastojanja da se izlože i neguje antinomije i tenzije koje se pronalaze već u njegovoj zamisli; naprotriv. Insistira se da vernost tradiciji obrazovanja opravdava tek kardinalno dovođenje u pitanje samog obrazovanja. Ono zahteva polaganje računa o svim ulozima koji su dosad stavljani na obrazovanje i otvorenost za izazove koje globalne opasnosti i nove tehnologije stavljaju pred njega.