Rasplet kombinovanih kriza u kojima se naša društva trenutno nalaze će u narednim godinama predstavljati ogroman pritisak na javne budžete. Iz tog razloga, postoji hitna potreba da se preispita priroda, kao i da se u velikoj meri razvije standardni set alata fiskalne politike. Ovaj članak razmatra jednu od mogućnosti. Kritički se osvrće na istoriju individualnih doprinosa (samodoprinosi), jedinstvene demokratske fiskalne politike koja se u socijalističkoj Jugoslaviji uveliko koristila u različite infrastrukturne i društvene svrhe. Studija govori o tome kako bi se takva politika mogla primeniti u sadašnjim uslovima.