Stambena segregacija kao učestala pojava razvoja savremenih gradova posledica je, sa jedne strane, tržišne logike koja vodi sektor stanovanja i sa druge, različitih sektorskih politika, koje svojim merama ili izostankom istih, podržavaju neravnomeran i neravnopravan razvoj unutar gradova. Ovaj tekst ima za cilj da istakne značaj razumevanja strukturnih uzroka i pojavnih oblika stambene segregacije, sa ciljem da se ovaj problem i u Srbiji prepozna, adekvatno mapira, a onda i aktivno smanjuje i rešava. Počevši od samog određenja pojma stambena segregacija i njemu nadređenog koncepta prostorne (ne)pravde, tekst se osvrće na neke od metodoloških izazova u mapiranju ove pojave, a potom nudi pregled stanja u lokalnom kontekstu – u dokumentima javnih politika i na terenu. Konačno, u tekstu su ponuđene i okvirne smernice, odnosno grupe mera koje bi mogle utiču na to kako adresiramo ovaj oblik društvenih nejednakosti.