U svojim polaznim pretpostavkama tekst pokušava da uspostavi vezu između šire postmodernističke kritike mogućnosti objektivnog, a pre svega naučnog saznanja i krize demokratske sekularne države, načete populizmom. Autor brani ideju o sekularnoj državi, kao načelno vrednosno neutralnom entitetu koja se oslanja na autoritet objektivne i univerzalno važeće naučne istine, bez a priori priznavanja ličnih verskih i inih uverenja. U tom smislu sekularna država je instrumentalno načelo ili preduslov demokratije kao foruma za uspostavljanje vrednosnih kompromisa, nikako vrednost per se. Teorijski koncept koji zagovara, autor testira na savremenim dilemama sekularnosti, a tekst zaključuje posebni osvrtom na otvorena pitanja sekularne države i načinima za njihovo prevazilaženje.