Ovaj tekst se posebno bavi jugoslovenskim eksperimentalnim umetničkim praksama. Istražuje odnos između praksi negacije u različitim oblicima umetnosti i medijima – književnosti, filmu, vizuelnim umetnostima, radiju – u bivšoj Jugoslaviji (1918–2006), kao i pojam umetničke, ekonomske i simboličke vrednosti. Jugoslovenske eksperimentalne umetničke prakse su nosioci dekolonijalne estetike i njenih radikalnih epistemologija. Ispitivanje načina na koji su doveli u pitanje, čak i dekonstruisali postojeće ideologije (i njihove vrednosti) pomaže da se stvori prostor za nas danas da delujemo i unutar i izvan određenih ideologija sa više slobode.