Ranije promene izbornog zakonodavstva uglavnom su bile podređene logici kratkoročnog političkog dobitka iz vizure odlučilaca, te je pomalo ambiciozna namera ove knjige – da budućim reformistima, ali i zainteresovanoj javnosti, prikupi i na jednom mestu predoči celokupnu problematiku promene izbornog sistema, uz nadu da će to biti izvedeno na jednostavan i prijemčiv način. Knjiga je tako i strukturirana kroz poglavlja: osim odeljka koji će se baviti pregledom istorijata malih i velikih reformi od povratka višestranačja u Srbiju 1990. godine i njihovim teorijskim objašnjenjima, narednih 12 poglavlja posvećeno je pojedinačno najvećim problemima, tj. neuralgičnim tačkama proporcionalnog izbornog sistema sa zatvorenim listama i jednom izbornom jedinicom, te njegovim posledicama u našoj zemlji, kao i predlozima za moguću reformu. U suštini, kroz tih 12 koraka odgovorićemo na pitanje šta bi u osnovi trebalo da čini reformu izbornog sistema u Srbiji. Šta su glavne tačke za raspravu o reformi i šta je ono što proizvodi dobar, efikasan, reprezentativan, kvalitetan izborni sistem – i zašto naš to nije? Od tehničkih uslova sprovođenja izbora (tela za organizaciju i sprovođenje izbornog procesa, biračkog spiska, glasanja na daljinu), preko formalnih uslova učešća aktera (kandidatura, datuma), izgleda parlamenta (izbornog cenzusa, veličine predstavničkog tela, učešća žena i etničkih manjina, personalizacije i teritorijalne reprezentativnosti) pa do mehanizma glasanja na dva ključna politička nivoa čije preplitanje presudno utiče na definiciju (i deformacije) političkog sistema u Srbiji (predsednički izbori i izborni sistem za parlamentarne izbore), studiju ćemo završiti u surovoj realnosti: u poslednjem poglavlju razmatraćemo potencijale i mogućnosti za sprovođenje reforme u aktuelnom društveno- političkom kontekstu.