Tema knjige je odnos između slikarstva i gluvonemosti. U izražavanju i komunikaciji, slikar i gluva osoba se primarno ne služe rečima, već neverbalnim gestovima. Još je u antici uočena veza između slikarskog i nemog akata, i ona će biti tematizovana u dugom vremenom periodu, sve do XX veka. Da navedena relacija nije samo metaforička svedoče primeri osoba oštećenog sluha i koje su ostavile bitan trag u istoriji slikarstva. Pored opsežnog predgovora Miloša Ćipranića, knjiga obuhvata 2 eseja – „Oživljavanje slika“ (1946) Hosea Ortege y Gaseta i „Mimika u umetnosti“ (1998) Ane Marje Lejre.