Prvi deo predavanja obuhvata pregled filozofske tematizacije Holokausta, posebno doprinosa – ili nedostatka doprinosa – filozofije u studijama o Holokaustu. Drugi deo objašnjava kako se u post-holokaustovskom diskursu čak i naziv „Aušvic“ razvija u šifru za neizrecivo odnosno (ne)zamislivo „radikalno zlo.“ Završni deo predavanja usmeren je ka razmatranju tvrdnje da su jezik i razum (potpuno) nemoćni pred izazovom Holokausta. Sugeriše se, takođe, da značaj koji se (ne) pridaje etički inspirisanoj epistemološkoj i kritičkoj društvenoj teoriji određuje i legitimitet filozofske „fascinacije“ ili „ravnodušnosti“ prema Holokaustu.

Predavanje je deo ciklusa “Holokaust i genocidi u 20. veku: otvorena predavanja” koji Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu organizuje zajedno sa partnerima u okviru projekta „Uvođenje prvog master programa u studijama Holokausta i genocida u Srbiji“, koji podržava Ambasada SAD u Srbiji. Projekat je podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Predrag Krstić je viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu. Oblasti njegove stručne kompetencije obuhvataju kritičku teoriju, modernu teoriju subjekta, filozofsku antropologiju, filozofiju prosvetiteljstva i filozofiju obrazovanja. Polja njegovog trenutnog profesionalnog interesovanja protežu se od savremene filozofske, društvene, antropološke i obrazovne teorije, preko estetike i književne kritike, do radikalne tekstualne prakse i studija popularne kulture. Pored petnaest teorijskih knjiga i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dve knjige poezije i jednog romana.