Problem drugog ostaje na marginama Zapada, i dokle god je tako, Zapad će voditi monolog u okviru sopstvenog sveta života. U prvom delu knjige se tumači logocentrička paradigma, onako kako je shvaćena kod Ničea, Hajdegera, Deride, Fukoa, Liotara, Rortija i Habermasa. U njenom drugom delu prikazana je kritika logocentričke paradigme kod ovih autora (uključujući i Vitgenštajnovu ideju jezičkih igara). U trećem delu izlažu se uporišta za razlaganje logocentričke paradigme navedenih autora, dok se u četvrtom, završnom delu, izlažu aporije i granice spora Moderna – Postmoderna.