Međunarodna konferencija SolidCareLab-a
Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
17–18. mart 2027.
Rok za slanje apstrakata: 30. septembar 2026, putem formulara
Tema konferencije
Filantropija, solidarnost i briga: mobilizacija za opšte dobro u regionu jugoistočne Evrope
Region jugoistočne Evrope istovremeno je i istorijski uslovljena, politički opterećena pozicija unutar svetske političke ekonomije i geografski prostor sa promenljivim granicama. Za potrebe ovog poziva koristi se inkluzivni spisak zemalja i teritorija: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Kosovo, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska (navedeno abecednim redom, bez implikacija u vezi sa granicama ili priznanjem).
U velikom delu regiona, strukturno nepovoljni uslovi dodatno su produbljeni usponom neliberalizma i autoritarizma. Iako takve okolnosti podrivaju institucionalne kapacitete, one istovremeno podstiču građane i građanke na mobilizaciju u ime opšteg dobra. Hronično nedovoljno finansirani sistemi socijalne zaštite doprineli su, pritom, nastanku novih oblika brige, uzajamne pomoći i filantropije.
Istovremeno, region jugoistočne Evrope i dalje zauzima podređeno mesto u globalnoj podeli epistemološkog rada. Znanje proizvedeno o regionu često se filtrira kroz zapadne analitičke okvire koji nedovoljno obuhvataju lokalne istorije, institucije i repertoare građanskog delovanja. Zbog toga se oblici angažmana koji se opiru neoliberalnom restrukturiranju i autoritarnim tendencijama, i koji stvaraju nove oblike solidarnosti, prečesto pogrešno prepoznaju ili teorijski svode na izvedene slučajeve.
Ova konferencija polazi od pretpostavke da region ne treba posmatrati samo kao mesto na koje se teorija primenjuje, već i kao mesto iz kojeg teorija može da se razvija. Pozivamo istraživače i istraživačice, praktičare i praktičarke, kao i aktiviste i aktivistkinje da predstave originalna istraživanja o građanskoj mobilizaciji u regionu jugoistočne Evrope i da empirijske nalaze prevedu u šire pojmovne i teorijske doprinose. Na taj način, konferencija ima za cilj da unapredi adekvatnije razumevanje filantropije, solidarnosti i brige, kao i da doprinese širim raspravama o tome kako se opšte dobro zamišlja, brani i reorganizuje u savremenim uslovima krize i transformacije.
Tematske celine
Lokalne inicijative, zajednička dobra i javni interes: ko poseduje prirodne resurse i javne prostore u regionu jugoistočne Evrope?
Širom regiona jugoistočne Evrope, „javna“ dobra, voda, šume, parkovi, reke, urbani prostori, itd., nalaze se na razmeđu neoliberalne komercijalizacije i neliberalne centralizacije. Reakcije civilnog društva, od izrazito lokalnih oblika staranja do mobilizacija na nivou čitavih država, pokazuju na koje načine se zajednička dobra mogu braniti, iznova uspostavljati ili zajednički uređivati. Ova tematska celina postavlja sledeće pitanje: ko u praksi vrši kontrolu nalik svojinskoj, pravni vlasnici, koncesionari, partijske mreže ili zajednice, i koji institucionalni aranžmani štite javni karakter zajedničkih resursa u uslovima autoritarnog zaokreta i klimatskog pritiska?
Tematska celina obuhvata, između ostalog, sledeća pitanja:
- Ko određuje šta se računa kao javni interes i opšte dobro?
- Ko zaista kontroliše pristup takozvanim javnim dobrima i ko od njih ima koristi?
- Kako autoritarni i neliberalni zaokreti preoblikuju pravila igre?
- Na koji način se zajednička dobra organizuju, uređuju i njima upravlja?
- Kakvu ulogu filantropija i solidarnost imaju u održavanju ili ponovnom prisvajanju zajedničkih dobara?
- Koliki su dometi i ograničenja lokalnih inicijativa?
Filantropija i socijalna zaštita: ko brine o ranjivim grupama u regionu jugoistočne Evrope?
Sistemi socijalne zaštite u regionu jugoistočne Evrope nedovoljno su finansirani i fragmentisani. Posledice tih nedostataka prebacuju se na porodice, najčešće na žene, koje na sebe preuzimaju neplaćeni i često nevidljivi rad brige. Istovremeno, civilno društvo neretko preuzima odgovornost za odgovor na potrebe koje javni sistemi socijalne zaštite nisu u stanju da zadovolje. Različiti oblici uzajamne pomoći i filantropije, u svojim mnogobrojnim formama, fondacije, korporativni doprinosi, doznake dijaspore, crowdfunding inicijative i drugo, često premošćuju praznine u oblastima kao što su zdravstvena zaštita, pristup hrani, podrška osobama bez doma, pomoć starijim osobama i osobama sa invaliditetom, kao i zaštita od siromaštva i nasilja. Ipak, ostaju otvorena važna pitanja: da li ovaj mozaik intervencija ponovo podruštvljuje brigu jačanjem javnih kapaciteta i prava, ili, naprotiv, učvršćuje privatizovane strategije preživljavanja, u kojima pristup zavisi od milosrđa, slučaja ili društvenog kapitala?
U okviru ove tematske celine posebno su relevantna sledeća pitanja:
- Ko određuje šta se računa kao potreba?
- Na koji način se ranjivost prepoznaje i na nju odgovara?
- Kako je briga strukturisana i kako se pruža?
- Ko snosi odgovornost za obezbeđivanje dostupnosti i kvaliteta socijalne zaštite?
- Na koji način grupe uzajamne pomoći odgovaraju na porast potreba?
- Kakvu ulogu formalna i neformalna filantropija imaju kada su u pitanju ranjive grupe?
- Kako filantropska logika učvršćuje ili dovodi u pitanje socijalno građanstvo i dužnost države da pruža brigu?
Predavanja po pozivu
Čarna Brković, Univerzitet u Majncu
Heath Cabot, Univerzitet u Bergenu
Slanje apstrakata
Apstrakti treba da budu podneti na engleskom jeziku i da imaju između 350 i 500 reči, ne računajući reference. Budući da će prijave prolaziti kroz proceduru slepe recenzije, apstrakti moraju biti anonimizovani i ne smeju sadržati imena autora, institucionalne afilijacije niti druge identifikacione podatke.
Da bi apstrakt bio uzet u razmatranje, potrebno je da sadrži:
- naslov;
- sažet prikaz empirijskog i/ili teorijskog problema;
- upućivanje na relevantnu širu literaturu;
- kratak prikaz metodološkog pristupa;
- glavni argument, uz naznaku potkrepljujućih dokaza;
- osnovni zaključci.
Kotizacija
Standardna kotizacija: 80 €
Studenti i studentkinje doktorskih studija: oslobođeni kotizacije
Važni datumi
Rok za slanje apstrakata: 30. septembar 2026, putem formulara
Obaveštenje o prihvatanju: 31. oktobar 2026.
Registracija: novembar–decembar 2026.
Održavanje konferencije: 17–18. mart 2027. u Beogradu
Akademski odbor konferencije
- Bojan Baća, PhD, Institut za napredne studije, Univerzitet u Crnoj Gori, Crna Gora
- Bojana Radovanović, PhD, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Büke Boşnak, PhD, vanredna profesorka, İstanbul Bilgi University, Turska
- Catherine Herrold, PhD, vanredna profesorka, Syracuse University, SAD
- Dominika Polanska, PhD, vanredna profesorka, Södertörn University, Švedska
- Jelena Kupsjak, PhD, University of Zadar, Hrvatska
- Jelena Vasiljević, PhD, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Lev Fejes, PhD, direktor, Research Centre for Civil Society, Rumunija
- Ljiljana Pantović, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Majda Hrženjak, PhD, istraživačica, The Peace Institute, Slovenija
- Maja Pupovac, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Sara Nikolić, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
- Srđan Prodanović, PhD, viši naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Organizacioni odbor konferencije
- Bojana Radovanović, PhD, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu — predsedavajuća
- Jelena Vasiljević, PhD, viša naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Ljiljana Pantović, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Maja Pupovac, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Marija Radovanović, istraživačica-pripravnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Nemanja Anđelković, istraživač-saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Nevena Mijatović, istraživačica-saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Sara Nikolić, PhD, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
- Srđan Prodanović, PhD, viši naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
O SolidCareLab-u
SolidCareLab Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu sprovodi interdisciplinarna teorijska i primenjena istraživanja usmerena na pojmove i prakse filantropije, solidarnosti i brige. Polazeći od njihovog istorijskog konteksta, a sa posebnim fokusom na savremene društvene izazove, SolidCareLab istražuje teorijske, etičke i praktične uslove za izgradnju uzajamne pomoći, opšteg dobra i brige kao ključnih društvenih i političkih vrednosti, naročito u kontekstu zdravlja, iskustava bola i patnje, kao i društvenih nejednakosti i diskriminacije.