ShoahLab: Laboratorija za izučavanje Holokausta osmišljena je kao čvorište disciplinarno i metodski različitih pristupa istraživanju Holokausta. Laboratorija okuplja istoričare, filozofe, sociologe, teoretičare vizuelnih umetnosti, književnosti i savremenih medija – u zajedničkom nastojanju da se rasvetli, razume i objasni jedan nepojmljivi zločin, te njegov značaj i reperkusije za savremenost.
Laboratorija se oslanja na ostvarenje koja već ima iza sebe: seriju izložbenih, konferencijskih, tribinskih, muzičkih i obrazovnih događaja „Sećanje na Holokaust“, koju je od 18. do 22. aprila 2017. godine organizovao Regionalni naučni centar u Novom Sadu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu; potom zapaženi zbornik Holokaust i filozofija, koji je Institut objavio početkom 2018. godine; zatim prevod knjige Stejna Verveta Holocaust, War and Transnational Memory Testimony from Yugoslav and Post-Yugoslav Literature (Routledge, 2017), u saizdavaštvu Akademske knjige i Instituta; najzad knjigu istih saizdavača Obični ljudi – dobrovoljni dželati: debata o (nemačkom) antisemitizmu, koja ilustruje polemiku o motivima počinilaca masovnih zločina.
„Počinioci“ su samo jedna žiža na koju se usmerava interesovanje Laboratorije. Žrtve, naravno, zaslužuju i dobijaju možda i veću pažnju. Takozvani „posmatrači“ i njihova odgovornost takođe ne izostaju iz analiza. Posebno ineresovanje Laboratorija gaji za dokumentarne, umetničke i medijske vidove (re)prezentacije Holokausta, odnosno (ne)mogučnosti njegovog primerenog predstavljanja. Spisak tema time ni izbliza nije iscrpljen. Naprotiv, Laboratorija je otvorena za doprinose različitih perspektiva koje tematizuju Holokaust i probleme koje on inicira.
„Laboranti“ već sarađuju sa referentnim institucijama i pojedincima koji su zainteresovani za izučavanje Holokausta – pre svih, Savez jevrejskih opština Srbije i njegove podružnice, a potom i ugledni profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i specijalizovani krug nezavisnih izučavaoca Holokausta – ali je otvoren i za nastupajuću saradnju sa svima koji su zainteresovani za različite dimenzije Holokausta i njegove reprezentacije. Laboratorija se nada da će se takvim radom preporučiti kao istinsko središte teorijskih perspektiva i disciplina koje se susreću i prožimaju oko teme Holokausta, ne bežeći ni od društvenog uticaja koje bi njeni nalazi mogli imati na javnu svest i kulturu sećanja.
dr Predrag Krstić (IFDT), dr Vera Mevorah (IFDT), Marija Velinov (IFDT), dr Aleksandar Pavlović (IFDT), Nada Banjanin Đuričić (Železnička tehnička škola Beograd, NVO Centar za primenjenu istoriju), prof. dr Nevena Daković (Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beograd), dr Dragana Stojanović (Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum), dr Milovan Pissari (NVO Centar za primenjenu istoriju), Marko Terzić (Muzej „21. oktobar“, Kragujevac), Biljana Albahari (Narodna biblioteka Srbije), dr Mark Lošonc (IFDT), dr Vladimir Cvetković (IFDT), dr Srđan Prodanović (IFDT), dr Miloš Ćipranić (IFDT), dr Željko Radinković (IFDT).
Koordinatorka: dr Vera Mevorah, naučna saradnica, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, vera.mevorah@instifdt.bg.ac.rs