U publikaciji Na šta mislimo kada kažemo… Novi obrazovni sistem Milica Sekulović i Olga Nikolić izlažu moguća rešenja za stanje savremenog obrazovanja u Srbiji. Autorke polaze od sledećih teza: 1) osnovni društveni problem nije neoliberalizam kao ideologija već kapital, kamufliran tom ideologijom i 2) tradicionalna kritička pedagogija više nema kritički potencijal jer se integrisala u neoliberalističku kamuflažu kapitala. Iz tih teza sledi postavka o novoj kritičkoj pedagogiji, koja ne bi bila usmerena samo na razobličavanje odnosa moći niti bi bila lokalizovana na nivo učionice, škole ili programa, već bi bila neposredno usmerena ka analizi destruktivnog delovanja kapitala i društvene reprodukcije u obrazovanju. S obzirom da je kapital u krizi i da generiše krize, autorke postavljaju tezu o pedagogiji krize, utemeljenoj u pedagogiji mržnje i pedagogiji pobune. Takva pedagogija bi mogla da se označi kao revolucionarna kritička pedagogija, što su već i učinili neki od predstavnika kritičke pedagoške škole (McLaren).