Knjiga Željka Radinkovića bavi se tehnikom i tehnicitetom kao centralnim određenjima čovekovog bivstvovanja u svetu. Tehnika nas prati tokom čitavog našeg života, ali i ljudski rod od njegovog postanka do današnjih dana.
Miris ajvara i miris lavande je kulturno-psihološka studija koja se bavi time kako mladi u Srbiji, rođeni tokom devedesetih godina, razumeju, doživljavaju i osmišljavaju svoju etničku pripadnost
Phanomenologische Ontologie des Sozialen Uredili Holger Zaborowski, Željko Radinković, Rastko Jovanov OpisSadržajImpresum Tekstovi koje sadrži zbornik Phänomenologische Ontologie des Sozialen [Fenomenološka ontologija socijalnoga] bave se temama situativnog identiteta i njihovog značaja za samorazumevanje individua, za društvo i za političko delanje, potom komunikativnim aspektima identiteta, narativnim, ontološkim, institucionalnim i kolektivnim identitetom, fenomenologijom mesta, prostornosti i virtulenim…
Pregled metapolitike Alen Badiju OpisSadržajImpresum U svom Pregledu metapolitike, Badiju afirmiše metapolitiku kao ono što stoji nasuprot političkoj filozofiji. Političke filozofije imaju tendenciju da posmatraju državu kao „element istraživanja politike kao mišljenja“. Ključno pitanje je kako misliti demokratiju u njenoj nezavisnosti od države („država ne misli“)? Odgovor na ovo pitanje omogućava povratak emancipatorskog potencijala politici…
Ovaj zbornik predstavlja doprinos diskusiji o naciji, nacionalizmu i njihovom neizbežnom pratiocu – neprijatelju. U kom su smislu komcepti prijateljstva i neprijateljstva zadobili nova značenja, i kakva bi to ona mogla biti? Da li proces izgradnje nacije uvek uključuje zajedničkog neprijatelja protiv kog se treba boriti, razvijajući tako Politiku neprijateljstva?
Knjiga Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa nastoji da prevrednuje srpsko-albanske negativne međusobne percepcije, da ukaže na zajedničku prošlost i tradiciju i istakne ranije i aktuelne primere saradnje…
Knjiga Arhitektonski opisi u antici razmatra kako su u antičkoj grčkoj i rimskoj književnosti i retorici posmatrane, zamišljane, opisivane i tumačene građevine.
Knjiga O čemu govorimo kad govorimo o (post)istini uverljivo demonstrira ne samo da je razumevanje i položaj „istine“ uvek istorijski i kulturno kontekstualizovan, nego i da sama istina ima svoju istoriju, istoriju svojih afirmacija i svojih opovrgavanja.
Hedonizam – univerzalna ljudska težnja ili odlika moralnog posrnuća? Klasična dilema. Jedno staro, ali ipak vrijedno mišljenje sugeriše mogućnost da je hedonizam zapravo povezan sa dobrim, vrlim životom.
Kroz analizu odnosa neprijatelja i suverena u misli Karla Šmita, Petar Bojanić ispituje „ʽsmeštanje’ i ʽbrisanje’ Nasilja u Suverenost(i)“.
